Generalno, Uredbom o povlašćenim proizvodjačima električne energije iz obnovljivih izvora, se podspešuje razvoj obnovljivih izvora energije naročito u delu distribuiranih i malih sistema gde gradjani koji kroz svoje račune za električnu energiju plaćaju povlašćene tarife za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Bilo je potrebno više od 10 godina da donosioci odluka konačno shvate da nisu svi teorijski popisani potencijal i interes gradjana da se oni koriste. Tek kada su se stanovnici planinskih sela masovno pobunili protiv ekološki neprihvatljivih projekata malih hidroelektrana koje više donose štete nego koristi , donosioci odluka su shvatili da moraju rigorozno kontrolisati opravdanost zacevljenja malih vodotokova zarad interesa pojedinaca, koji za to dobijaju i subvencije od istih gradjana kojima nanose štetu.
Slična je situacija i sa vetro parkovima koji pored negativnog ekološkog uticaja na životnu sredinu imaju i negativne finansijske efekte za gradjane koji to plaćaju. Posle instalacije 500Mw predvidjenih vetroparkova, država će gradjane zadužiti sa 100 miliona evra obaveza godišnje prema vlasnicima postrojenja, što za period od 12 godina iznosi zaduženje od 1,2 milijarde evra , a da niko gradjane nije pitao da li oni to žele ili ne. U pitanju je samo interes krupnog kapitala (često stranog) da za 5 godina otplate kompletnu investiciju, 12 godina primaju povlašćenu tarifu a posle tog perioda prodaju zelenu energiju bilo kome u Evropi ko više plati , što sigurne neće biti Srbija.