Činjenica je da Srbija mnogo zaostaje u primeni solarne energije za razvijenim evropskim zemljama pa i za zemljama u okruženju. Zbog čega je to tako kada znamo da je u skoro svim evropskim zemljama lider u primeni obnovljivih izvora energije bila upravo solarna energija?
Razvoj proizvodnje električne energije pomoću fotonaponskih sistema je u svim zemljama u ranim fazama uvodjenja obnovljivih izvora energije bio stimulisan značajnim podsticajnim tarifama za proizvodnju električne energije konverzijom solarne energije, dok je u našoj zemlji i pored donošenja Uredbe o feed-inn tarifi prvih nekoliko godina sprovodjenje uredbe praktično bilo blokirano i nisu potpisivani ugovori o subvenciji , da bi se potom najveći deo kvote podelio nekolicini velikih firmi a najveći broj malih proizvodjača, pre svega vlasnika krovnih sistema (što je najveći interes zemlje) ostao bez ugovora.
Dopunom Uredbe su podržani mali proizvodjači (što je ispravna odluka), ali opet se ugovori ne potpisuju, pa je kompletna ova oblast blokirana.
Solarni termalni sistemi nikada nisu ni bili razmatrani , uostalom kao ni proizvodnja toplotne energije iz obnovljivih izvora energije. U svim susednim zemljama je i ova oblast u razvoju jer sami vlasnici instalacija imaju velike uštede u proizvodnji tople sanitarne vode, zagrevanja bazena, itd i bez državnih subvencija. U našoj zemlji je standard mnogo niži, krediti koji postoje za ovu oblast su preskupi u odnosu na druge zemlje, a država premalo ulaže u razvoj sistema u javnim objektima kao što su bolnice, sportski centri, škole, domovi, itd. Lakše im je da svakih par godina potroše kompletan sistem na bazi solarne energije (koji bi se za tih par godina sam odplatio) na kupovinu mazuta. To je nelogično , ali je naša svakodnevna realnost.